Friday, 28 November 2014

Kreativno heklanje i štrikanje

Ima li koga ovdeeee?! Jeste da mene nije bilo neko vreme, ali se nadam da još ima, ako ne namernih, barem slučajnih prolaznika. :)
Svašta se izdešavalo u mom životu u poslednjih 6 meseci, i dobro i loše, ali ne bih da pišem o tome, već isključivo o stvarima vezanim za heklanje, a pomalo i pletenje.
Verovatno su već svi koje zanimaju ručni radovi čuli za časopis Kreativno heklanje i Kreativno štrikanje (a za krojačice tu je i Modellina, časopis o šivenju i krojenju). Ne znam zašto, ali kad sam videla da je izašao prvi broj, dvoumila sam se da li da ga kupim, i ne uzeh ga tada, a onda je došao i drugi broj, ja ga kupim, i momentalno zažalim što nisam kupila i prvi, jer je cena zaista pristupačna, a časopis izlazi na dva meseca. Potražila sam prvi broj, ali, naravno, nisam mogla više nigde da ga nađem, pa sam odlučila da pošaljem mejl urednici časopisa, Aidi Bajazet i naručim, ako je to moguće. Prvo me je obradovala brzim odgovorom, a zatim i ljubaznošću i rečima da ne moram ništa da platim, da će biti dovoljno samo da ih preporučim prijateljicama. Naravno da ja već to radim otkad sam kupila časopis i naravno da ću i ubuduće to raditi, jer sam oduševljena modelima i izgledom časopisa. Mnogo mi znače šeme na srpskom, jer, iako sam prvobitno naučila bodove na engleskom jeziku i umem da čitam mustre, bolje je kad se to radi na maternjem jeziku. I tako sam ja poslala Aidi adresu, ona mi je poslala časopis i moja kolekcija (od tri broja za sada) je potpuna.
Pošto sam videla da je izašao i časopis o štrikanju, nameravala sam da ga kupim i da konačno savladam i to, i tada je Magrit, kao da mi je pročitala misli, objavila nagradnu igru gde je poklanjala dva primerka tog časopisa, i ja se prijavila, čisto da pokušam. I posreći mi se da osvojim nagradu! :) Ne mogu da opišem svoju sreću kad su mi stigla oba časopisa na kućnu adresu i kad sam otvorila koverte i prelistala njihov sadržaj! Kad budem isheklala ili isplela neki džemper, pohvaliću se. :)
A sada imam da se pohvalim jednom kapom, ovoga puta je to žuti Minion, po narudžbini za jednu devojčicu:


Takođe hoću da podelim sa vama ovu šemu na koju sam malopre naišla, to su heklani prekrivač i jastučnica, u pravom prazničnom duhu, taman da se ušuškate uz omiljenu seriju, šolju čaja i kolačiće u hladnim danima (a bogami i noćima) koji predstoje.

Link za šemu: http://www.redheart.com/free-patterns/peppermint-throw-and-pillow

Tuesday, 5 August 2014

Narukvice prijateljstva (friendship bracelets)

Ovih dana...




            Heklanje sam zapostavila iz određenog razloga, ali jedva čekam da se vratim tom hobiju, čim budem imala uslova. Ovo su narukvice koje sam isplela do sada (tu je i jedan zeleni prsten):



Ponekad je prilično naporno i posle, čini mi se, dva sata vezivanja čvorića, vidim da nisam ni do pola stigla, ali neke jednostavne narukvice vrlo brzo budu gotove. U početku sam se nervirala, naravno, dok nisam savladala osnovne čvorove, šta na koju stranu ide, koliko da zategnem, i tako to. Prvi pokušaj je bio takav nered, da nisam znala da li je smešno ili žalosno. Sad već uživam u ovom hobiju. Sednem u hladovinu i mogu da mi prođu sati u ovoj zanimaciji. Obožavam da nosim narukvice, a pošto imam dosta konca, mogu sebi da napravim gomilu narukvica u raznim bojama i nijansama.

Sunday, 11 May 2014

Sending some sunshine :)

Verovatno većina vas koji se bavite heklanjem i pletenjem znate za sajt Ravelry. To je sajt gde se okupljaju pletilje i heklerke, razmenjuju iskustva, poklanjaju ili prodaju šeme za heklanje i pletenje, okupljaju se da zajedno nešto stvaraju, ali i da usput ćaskaju i da se razonode. Jedna od organizacija u kojoj sam prošlog meseca i ja učestvovala se zove Sending some sunshine. Početkom godine organizovan je prvi krug, koji je bio veoma uspešan, pa se to nastavilo, a i dalje traje, i nadam se da će zaživeti kao neka tradicija u Srbiji, jer se ne zna da li je lepši osećaj kada nešto dobiješ, ili kad daješ.

Suština je sledeća: svako ko želi da učestvuje, prijavi se organizatorki (hvala , organizatoru ovog skuuuupa), pošalje joj svoju adresu, koju ona prosledi jednoj osobi, a zauzvrat dobije adresu neke treće osobe, kojoj će poslati pismo/paketić. Vrednost pisma je simbolična - do 200 dinara, kako se ne bismo opterećivali novcem, poenta je da ovo bude uživancija.

Kada je meni stigao paket, oduševila sam se. Prvo zato što nisam znala ni ko mi šalje, ni kad, ni odakle, a najmanje sam znala šta će mi poslati. Prvo sam jedno 5 minuta otvarala koverat, zatim sam sadržaj izručila na krevet i jedno po jedno uzimala u ruke, gledala, cičala: "Jao, vidi ovo! A gledaj, ovo mi baš treba! Jaooo, a ovo sam oduvek želela da imam! Uh, ovo će mi koristiti za organizaciju recepata! Kako je pogodila da izabere baš smajlija, nije mogla bolje!"...  Onda sam poređala sve svoje ljubimce iz koverte koja je doputovala iz Beograda i slikala ih.


Washi trake su odmah isprobane, kao i bušač za papir u obliku smajlija i pečat. Čokoladica je otišla istog trenutka, kafice sutradan, kao i topla čokolada, a ostalo se polako troši, a nešto se i čuva, jer mi je prosto žao da sve odmah iskoristim.

Moj paketić je išao u Novi Sad. Pošto se vodim principom: "Sve svoje sama pravim", tako sam i u ovom slučaju sve sama napravila, pa i posebne kesice u koje sam zapakovala nakit i dreamcatcher.





Ovako izgleda sve to na gomili:



I, za kraj, kod Saške je u toku Ex Yu blog party, tako da - trk tamo da vidite ima li neki lepi novi blog, a i da se izreklamirate. :)

Wednesday, 12 March 2014

DIY - Ulepšavanje kutije za olovke

Danas, dok sam brisala prašinu, pomislila sam kako je bezveze što mi olovke stoje u otvorenoj limenci od Nescafe-a (vidi se na slici iz ovog posta), a i mnogo se prašine skuplja, a ko će da briše svaku olovku posebno?

I tako sam zasukala rukave i uz malo rada i truda preuredila jednu veću kutiju od kapućina, u koju može da stane više olovaka, a može i da se zatvori. 

Od materijala sam koristila parčiće papira za uvijanje poklona koji su mi bili višak nekom prilikom, isečak iz časopisa (da li sam pomenula da čuvam sve i svašta? E pa, evo prilike kad mi je fino poslužilo to što sam čuvala), makaze, lepak, plus ono što nije na slici: selotejp, lenjir, šestar.



Ovako je izgledala kutija pre nego što sam je presvukla:


A ovako nakon što sam je obukla u zeleno prugasto odelce:


Morala sam da koristim selotejp kao dodatno ojačanje na ivicama papira, a lenjir mi je poslužio da ravno odsečem višak papira. Još sam šestarom nacrtala krug, isekla ga i nalepila na poklopac, napisala šta je u kutiji, i sad se sve divim kako se lepo slaže i koliko je bilo jednostavno, a efektno.



Friday, 14 February 2014

Liebster blog award (još jednom :))

Prošli put nisam tagovala Danijelu sa bloga Unikatea, jer sam zapazila da je napisala da nije fan ovih nagrada, ali sad je bila voljna da se igra, pa je ona mene tagovala, tako da ću odgovoriti na pitanja koja je postavila: 


1.     Šta je za tebe sreća i jesi li srećna?
- Sreća je kad imaš svoju slobodu i svoj mir. Trenutno moja sreća nije kompletna, ali radim na tome, a u međuvremenu učim da budem srećna i kad mi nije sve potaman. :)

 2. Koliko vremena provodiš sa porodicom?
- Svaki slobodan trenutak.

 3. Imaš li vremena za prijatelje i druženje?
- Imam, ali svi prijatelji su mi u nekim drugim gradovima, niko ne živi u Nišu, gde ja živim trenutno, pa se ne viđamo često, ali se zato čujemo redovno.

 4. Šta bi najradije promenila u svom okruženju?
- Volela bih da živim u kući i na nekom mirnijem mestu, a ne u centru velikog grada. Dosadila mi je buka i gužva, potrebno mi je da budem negde ušuškana i da pustim korenje.

 5. Koja je tvoja najbolja, a koja najlošija osobina?
- Najbolja je što sam duhovita, volim da se šalim i na taj način održavam svoj vedar duh u ova (su)luda vremena, a najgora što ipak umem da budem žešći pesimista, što i mene nervira, a kamoli ljude u mom okruženju. :)

 6. Kada bi mogla da se vratiš u prošlost, koji bi to datum bio i zašto?
- Postoji samo jedna stvar koju bih drugačije uradila da mogu da vratim vreme, ali je suviše intimno da bih o tome pisala. U suštini, bila bih strpljivija i postupila bih onako kako mi razum govori, a ne srce. Samo u tom jednom slučaju smatram da bi bilo pametnije da sam poslušala glavu, a inače sve radim srcem.

7. Kada bi mogla da biraš u kojoj državi ćeš se roditi, koja bi to država bila i zašto?
- Bila bi to neka država gde je procenat nezaposlenog stanovništva zanemarljiv, zato što se ne bojim samo za sopstvenu budućnost u ovoj zemlji, nego i budućnost moje dece (kad ih jednog dana budem imala).

8. Ako se baviš rukotovorinama, koji je po tvom mišljenju najbolji način plasiranja i prodaje?
- Do sada sam najviše narudžbina imala na preporuku rodbine i prijatelja.

9.  Koji je tvoj životni moto?
- „Živi i pusti druge da žive“.

10. Voliš li da čitaš i koja ti je omiljena knjiga?
- Volim. Omiljena i neprevaziđena knjiga mi je „Mali princ“, a pored nje i „Knjiga o groblju“. Ima još dosta onih koje su me oduševile, ali ove dve su mi najmilije.

11. Veruješ li u internet prijateljstva?

- Nisam sigurna da li verujem i u ova prijateljstva u realnom životu. Recimo da verujem u stara prijateljstva, neka do studentskih dana. Sve za vreme studija i posle njih je pre ili kasnije palo u vodu. U poslednje vreme sam naišla na nekoliko divnih osoba u virtuelnom svetu, neke sam i upoznala, neke još nisam, ali mogu da kažem da sam voljna da pružim šansu takvim prijateljstvima.